Savremeni koncept razvoja mentalnog zdravlja i tretmana bolesti, u značajnoj meri daje pečat radu u bolnici, u smislu sve većeg stavljanja pacijenta u centar svih aktivnosti i napuštanja zastarelih formi tretmana. Sve aktivnosti zaposlenih zdravstvenih radnika i saradnika se u poslednjih godinu dana značajno menjaju u gore pomenutom pravcu, pa tako i mi kao nosioci posla, polako realizujemo davno poznatu, ali ponekad zaboravljenju činjenicu, da smo mi tu zbog pacijenata, a ne oni zbog nas. Aktuelno, stacionarni delovi Bolnice imaju jasno markiranu ulogu, u okviru definisanog cilja, a koja se sastoji iz:

• brze (urgentne) i efikasne  psihijatrijske intervencije
• adekvatne dijagnostike
• individualizacije celog programa tretmana (uz praćenje specifičnosti)
• uvođenja u proces rehabilitacije, resocijalizacije i rekreacije kroz transparentne i efikasne programe
• edukacije (pacijenata, rodbine, lokalne zajednice i drugih relevantnih učesnika)
• promovisanja preventivnih programa u zaštiti mentalnog zdravlja
• formiranja klubova podrške osobama sa mentalnim problemima i bolestima, kao i njihovim porodicama
• stimulisanja lokalne zajednice u preuzimanju aktivne, odgovorne i celovite uloge u tretmanu i reintegraciji ove kategorije pacijenata na lokalnom nivou

Uloga svih stacionarnih psihijatrijskih ustanova, pa tako i naše, se na ovaj način suštinski menja. Tako, postaje otvorenija prema društvu, a stacionaran tretman se racionalizuje na realan i ekonomski isplativ posteljni kapacitet i zaista postaje stručni javni servis za mentalno zdravlje i duševne bolesti.

Odgovornost i uloga lokalne društvene zajednice (sa centrima ili dispanzerima za mentalno zdravlje) u prevenciji, ranom otkrivanju, dijagnostici, tretmanu, rehabilitaciji i integraciji ove populacije pacijenata postaje imanentna. Na taj način se psihijatrijskim pacijentima omogućava aktivno učešće u pravima i obavezama koje je lokalna društvena zajednica uspostavila, te oni zaista postaju deo društvene zajednice, a ne njen odbačeni deo. Destigmatizacija psihijatrijskih bolesti i pacijenata, na ovakav način, postaje stvarnost, a ne samo imaginarna želja.